Anastasija je trener čija sportska priča počinje još u detinjstvu, kada je radoznalo isprobavala razne discipline – od tenisa i odbojke, preko košarke i folklora, sve do fudbala u kojem je pronašla prvu veliku ljubav. Ipak, upravo kroz fitnes i grupne treninge poput kangoo jumpsa otkrila je svoj pravi poziv i odlučila da karijeru posveti radu sa ljudima i njihovim transformacijama.
Danas, kroz personalne i grupne treninge, Anastasija pomaže klijentima da pronađu balans, savladaju tehniku i postignu rezultate u skladu sa svojim ciljevima – bilo da je u pitanju snaga, zdravlje ili izgradnja samopouzdanja. Njena filozofija je jednostavna: fitnes nije univerzalan, već se gradi na poverenju, disciplini i volji da se izađe iz zone komfora.
U razgovoru za FitnessHub otkriva kako je izgledao njen put do fitnesa, na koji način pristupa različitim klijentima, šta je naučila iz prvih iskustava sa treninga, ali i kakve planove ima za budućnost.
Anastasija Marković
Da počnem od početka. Ja se ceo život bavim sportom, od malih nogu uvek sam volela nešto da treniram. Moj prvi korak u sportu bio je tenis sa 8 godina i tako 2 godine. Na svaki trening sam išla sa ushićenjem jer mi je prosto bilo jako zanimljivo — ta loptica, tehnika udaranja loptice, autfit za trening, hahaha. Ali, kao svako dete, nisam mogla na tome da se zadržim, htela sam još neki sport da probam.
Zatim odbojka, pa malo košarka, hahaha, čak i folklor. Ali najveća ljubav se rodila za fudbalom sa 11 godina. Prvo mama nije bila za to — muški sport, povrede, muške noge itd. Ali prosto moja upornost i ogromna ljubav su je ubedili da se upišem i krenem da treniram. I nikada do poslednjeg dana mi nije bio težak trening. Za mene jedno prelepo iskustvo.
Nakon 5 godina treniranja desila se povreda kolena i tu sam napravila dugu pauzu i nisam ništa trenirala. Nakon toga, zbog duge pauze bez treninga, dodala sam na kilaži i prosto nisam znala šta ću. Teretana u tom trenutku nije me baš nešto zanimala, dok nisam slučajno naišla na kangoo jumps. Počela sam da treniram i tu se već rodila ljubav za fitnesom. Tu je sve krenulo.
U tom periodu sam samo kangoo jumps držala, ali uvek sam razmišljala i o personalnim treninzima, samo sam prosto čekala trenutak da se to desi, da dođe to pravo vreme.
Što se tiče znanja, teorije, pomoglo mi je, jer prosto ne možeš se baviti ovim poslom bez teorije. Ali praksa je nešto sasvim drugo i kroz praksu sam više naučila vezano za fitnes, zdravlje, zdravstvene probleme.
I prosto treba voleti ovaj posao — ne može se raditi mehanički, na silu, jer to klijenti osete. Mi smo ti koji njima pružamo pomoć, pomažemo im, podstičemo da izađu iz zone komfora i krenu da vode zdrav način života.
Moj prvi klijent je bio moj najveći izazov. Bila sam uplašena, ali i srećna. Milion pitanja su mi se vrtela po glavi: kako ću odraditi trening, da li će klijent biti zadovoljan nakon prvog treninga, da ne pogrešim, da se ne povredi… A sa druge strane pokušavala sam da smirim sebe i kažem sebi: „Ajde polako i bez treme, voliš ovaj posao, uspela si i sada radimo.“
Ali sada je to sasvim druga priča. Sa klijentima radim, smejemo se, teške vežbe radimo, i prosto sada volim kada se klijent opušteno oseća na mom treningu i kada svaki put jedva čeka da dođe. Još sam ja na početku, ali idem polako, sigurnim koracima.
Kao što sam rekla, kangoo jumps je nešto što me je fasciniralo da uplivam u svet fitnesa i pronađem sebe tu, hahaha. To je grupni trening bez koga devojke i žene ne mogu — ta energija na tom treningu, muzika uz koju se skače, razne koreografije… Ta energija ne može da se opiše, to morate osetiti.
To je nešto čime sam se ja bavila 7 godina. Svi su se čudili: kako cipele sa federima? Prosto, svima je bilo pozitivno čudno. Neko zna, neko ne zna za ovaj trening, ali su ga prihvatali jako pozitivno.
Sa prvim klijentom rezultati su bili jako pozitivni. Devojka je došla mršava, nikada pre nije trenirala, ali je htela da doda mišićnu masu i bude fizički aktivna. Napravile smo pozitivne rezultate i, iskreno, osećaj mi je bio neverovatan, jer sam tada shvatila da odlično radim svoj posao.
Samokritična sam i uvek sebi kažem: „Možeš ti to bolje, uvek može bolje.“ Prosto to me je podstaklo još više da radim i taj osećaj je neprocenjiv.
Većina se čudi i ne može da veruje kako sve stignem, ali ja sam takva — tačna i precizna. Volim da svoje vreme organizujem i rasporedim tako da stignem sve što sam isplanirala. Ležem ranije, ustajem ranije, čak i sa klijentima kad radim uvek gledam da ostavim lufta za moj trening. Veče pre ili čak ujutru spremim svoje obroke i krenem da radim.
Nekome to deluje nemoguće, ali sve je moguće — samo treba izaći iz zone komfora i to je to, sve ide kako treba.
Na osnovu toga šta klijent želi — da li želi da smrša, poveća mišićnu masu, poveća snagu ili da održava formu… Pa čak imamo i one koji su mrzovoljni, a žele da treniraju, prosto da imaju nekoga ko će da ih, da tako kažem, tera.
Naravno, imamo i one koji imaju zdravstvene probleme ili povrede — sa njima mora polako i sa dosta posvećenosti. A što se tiče početnika, sa njima krećemo ispočetka, pre svega da savladaju tehniku, a onda radimo na tome da dobiju pozitivne rezultate.
Što se tiče društvenih mreža, ono što vidite — to sam ja. Bez ikakvog foliranja, bez efekata i slično. Pokazujem ljudima da je sve moguće, da se sve može uskladiti, da nekoga podstaknem da se pokrene, a najviše da izađe iz te zone komfora i posveti se sebi i svom zdravlju.
Dosta poruka sam dobila gde mi se zahvaljuju na tome što izbacujem sadržaj i da su se pokrenuli. Prosto, meni je puno srce kada pročitam takvu poruku i još veću motivaciju dobijem da idem dalje i da napredujem. Tako da — da, društvene mreže imaju jako veliki uticaj na ljude.
Jako je važna za mentalno zdravlje, jer fizička aktivnost — bilo koja, da li je to trčanje, hodanje, plivanje, trening u teretani ili neki grupni trening — jako je važna jer se luči hormon sreće i vedriji ste.
Ja se vodim time da je trening najveća obaveza koju čovek treba da uradi u toku dana, a posle može da ide dalje da završava ostale obaveze. Tada ste puni snage, vedriji i imate motivaciju za druge stvari.
Sama volja i želja, i velika ljubav koju gajim prema svom poslu, vetar su mi u leđa. A što se teških trenutaka tiče, trudim se da ih nemam, jer uvek za sve postoji rešenje i sve je rešivo.
Da, otkako sam u svetu fitnesa, želja mi je da otvorim svoj studio, napravim svoj brend i da širim svoj biznis. Ostalo ću zadržati za sebe dok se sve ne realizuje.
Kao trener, najveća lekcija koju sam naučila je da fitnes nije univerzalan — svaka osoba ima svoj tempo, svoje granice i svoj put. Naučila sam da fitnes nije samo trening tela, već i izgradnja samopouzdanja, discipline i poverenja između mene i klijenta.
„Anastasija pokazuje da fitnes nije samo disciplina, već i ljubav koja se gradi kroz godine upornosti, različite sportove i pronalaženje sebe u onome što najviše inspiriše. Njena priča od kangoo jumpsa do personalnih treninga poručuje da pravi uspeh ne dolazi preko noći, već kroz istrajnost, veru u sebe i spremnost da se izađe iz zone komfora. Poruka koju šalje jeste da fitnes nije univerzalan put, već jedinstveno iskustvo za svakoga – a upravo u toj različitosti leži snaga i lepota ovog posla.“
KATEGORIJE
KALKULATORI
FITNESS KVIZ
By following these fundamental principles, you can create a balanced and effective training program that aligns with your fitness goals.
TAGS
